Za zdrav život

OLEOZON TOPIKO (za spoljašnju primenu)
OZONIZOVANO SUNCOKRETOVO ULJE

Naš naučnik Nikola Tesla je prva osoba na svetu koja je 1904. godine napravila ozonirano ulje pod nazivom Glycozone.

Poruči Oleozon

Ozonizovano suncokretovo ulje za spoljašnju upotrebu OLEOZON Topiko je preparat dobijen reakcijom ozona i suncokretovog ulja, u skladu sa procesom koji su razvili naučnici iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNIC) iz Havane. Aktivni farmaceutski sastojci koji su identifikovani i izmereni u ovom preparatu su mešavina sastojaka koji su peroksidne prirode, kao što su hidroperoksidi i ozonidi lipidne prirode.

Uljani rastvor OLEOZON Topiko pokazuje izrazito germicidno dejstvo, zbog čega se koristi kod infekcija prouzrokovanih gljivicama, bakterijama i virusima. Ovaj proizvod deluje i stimulativno na regeneraciju tkiva i njegova upotreba ne izaziva neželjene efekte, što je dokazano detaljno sprovedenim prekliničkim ispitivanjima. Uspešno je prošao sva preklinička toksikološka ispitivanja i sve zahteve opštih toksikoloških studija (akutna i subakutna toksičnost), lokalne tokiskologije (iritacije kože, oftamološke iritacije, fototoksičnost i osetljivost) i posebne toksikologije (testovi teratogenosti i mutagenosti). Ukupni rezultati dobijeni ovim ispitivanjima garantuju bezbednost preparata.

Sa farmakološke tačke gledišta, na Kubi su obavljena ispitivanja in vitro, kao i in vivo, koja garantuju antifungalno i antibakterijsko dejstvo uljanog rastvora OLEOZON Topika. Antifungalno dejstvo OLEOZON Topika potvrđeno je in vitro, na raznim vrstama gjivica iz reda dermatofita od kliničkog značaja, kao i kinetika letalnosti. Zaključeno je da je OLEOZON Topiko, efikasan do 18 meseci protiv tri proučavane dermatofite Microsporum canis, Trichophyton rubrum i Trichophyton mentagrophytes. Ove dermatofite su jedne od najčešće izlovanih mikroorganizama kod pacijenata sa dermatofitozom.

Takođe je proučavano antibakterijsko dejstvo OLOEZON Topika in vitro na različite bakterije od kliničkog interesa. Zaključeno je da je OLEOZON Topiko pokazao antimikrobno dejstvo, čak i na sojevima koji su klinički izolovani na infekcijama kože, a koji su otporni na beta-laktamske antibiotike, vankomicin i gentamicin. Osim toga, dokazano je da Oleozon Topiko veoma uspešno eliminuše mikrobakterije.

Germicid širokog spektra

PORUČI OLEOZON

U ovim eksperimentalnim modelima dokazano je da uljani rastvor OLEOZON Topiko ima znatno anti-inflamatorno dejstvo, što je još jedno važno biološko dejstvo koje se dodaje već opisanim dejstvima kao što je antimikrobno.
Obavljena su mnogobrojna klinička ispitivanja kako bi se ocenilo antifungalno dejstvo OLEOZON Topika kod nekih Epidermatofitoza kao što je atletsko stopalo (tinea pedís).

Sa druge strane, na Kubi je obavljeno kontorlisano kliničko ispitivanje kako bi se procenila efikasnost i bezbednost primene uljanog rastvora OLEOZON Topika na impetigo. Ova bolest je bakterijska infekcija koju karakteriše zapaljenje i infekcije površinskih slojeva kože. To je treća najčešća kožna bolest kod dece, posle dermatitisa/ekcema i virusnih bradavica.

* 1840. – Kristijan Fridrih Šenbajn (Christian Friedrich Schönbein) je otkrio ozon u svojoj laboratoriji na Univerzitetu u Bazelu, Švajcarska.

* 1870. – Prvi poznati izveštaj o medicinskoj upotrebi ozona za prečišćavanje krvi u Nemačkoj.

* 1893. – U Holandiji je instalirano prvo postrojenje za prečišćavanje vode koje je koristilo ozon za dezinfekciju.

* 1896. – Nikola Tesla patentira svoj prvi generator ozona.

* 1902. – Džon Henri Klark (J.H.Clarke) izveštava o uspešnoj upotrebi ozona u lečenju anemije, dijabetesa, gripa, rana od kancera i kašlja.

* 1914 – 1918. – Tokom Prvog svetskog rata ozon se koristio za lečenje rana, gangrene i trovanja gasom.

* 1926. – Dr. Varburg (Dr Warburg) sa instituta Kajzer (Kaiser Institute) u Berlinu najavio je da je uzrok raka nedostatak kiseonika na unutarćelijskom nivou. Primio je Nobelovu nagradu 1931. god.

* 1932. – Švajcarski stomatolog E.A. Fisch koristi ozon za lečenje karijesa.

* 1935. – Ervin Pejr (Erwin Payr) u Nemačkoj dokazuje isceljujuće dejstvo ozona na rane.

* 1953. – Doktor Hans Volf (Hans Wolff) počinje da koristi ozon, obučava nekoliko kolega i piše knjigu “Medicinski ozon”.

* 1957. – Doktor J. Hansler patentira generator ozona koji podržava širenje nemačke ozonoterapije do danas. Danas više od sedam hiljada nemačkih lekara koristi ozonoterapiju.

* 1971. – Dr. Hans Volf (Dr Hans Wolff) i prof. Dr Zigfrid Riling (Siegfried Rilling) osnivaju “Nemačko medicinsko društvo za ozonoterapiju” (“The German Medical Society for Ozone Therapy”).

* 2005. – Rusi dokumentuju upotrebu ozona u dermatologiji i kozmetologiji.

Ispitao i odobrio: Institut za javno zdravlje Kragujevac
Izveštaj P326 od 30.04.2018.